Tranzicija, istina i radio-trake
Pero Jurišin, prijatelj i saradnik „Pravde u tranziciji“ svaki put javi kada mu u njegovo poštansko sanduče u Splitu stigne novi broj časopisa. Poslednji njegov komentar bio je: „Bilo bi dobro kada bi pravda tako brzo stizala kao i ova Vaša, u tranziciji!“ Pero Jurišin je imao svoju ličnu, novinarsku misiju, da u onim devedestem „ne laže za domovinu“, potom da odgovorni za ljagu koja je bačena na njegov grad u „Lori“, odgovaraju za zločine nad ratnim zarobljenicima i da, kao aktivni član Hrvatskog novinarskog društva i jedan od najboljih novinara „Slobodne“ i „Ferala“, gde je godinama javno ostvarivao te svoje ciljeve, ne dozvoli da tranzicija pojede njegove snove.
„Radila sam svoj posao, ništa drugo”, isticala je Valeri Bemeriki tokom duge istrage u centralnom zatvoru u Kigaliju. Sačuvane radio-trake svedoče da se uključila u podsticanje pogroma odmah iza misterioznog rušenja predsedničkog aviona 6. aprila 1994. godine iznad Kigalija koji je oborio nepoznati snajperista, a u njemu su iz Tanzanije, vraćajući se sa mirovnih pregovora, zajedno putovali predsednik Ruande Žuvenal Habjarimana i lider Burundija Siprijen Ntarijamira, obojica iz plemena Hutu. „’Plavi šlemovi’ su oborili predsednički avion, ubili su nam lidera, pobijte strance”, poručila je Valeri Bemeriki u etar radija „Hiljadu brda“, ali i i mnogo puta kasnije, tokom 100 dana pogroma. Novinarka Valeri Bemeriki, koja je podsticala zločine Hutu u proleće 1994. godine, pred narodnim, „gaćaća” sudom u Ruandi osuđena je na doživotnu robiju jer je sud zaključio da je „odigrala ključnu medijsku ulogu u raspirivanju pokolja 800.000 Tutsija, umerenih Hutua, pripadnika „plavih šlemova” i bledolikih stranaca“.
Negde pred obležavanje šeste godišnjice od osnivanja „Specijalnog suda“, delegacije organizacija za ljudska prava iz Burundija i Gvatemale posetile su zgradu u Ustaničkoj 29, u kojoj je, od 2003. izrečeno ukupno 2.499 godina zatvora. Gosti Tužilaštva za ratne zločine i Veća za ratne zločine imali su puno pitanja, a odgovore koje su dobili, poneli su u svoje zemlje gde se tek osnivaju specijalni pravosudni organi za procesuiranje ratnih zločina.
U Srbiji je reforma pravosuđa u toku i njoj, i u ovom broju, posvećujemo najviše pažnje. Neka svako radi svoj posao.
Jasna Šarčević-Janković
|
