|
Oktobar 2009 - Broj 13
|
|
| UVOD |
U IME NARODA
Zvaničnik Evropske komisije zadužen za zemlje Zapadnog Balkana Pjer Mirel tvrdi da priključenje zemalja regiona EU zavisi od procesuiranja ratnih zločina, vraćanja poverenja u pravosuđe i uspostavljanja tranzicione pravde na nacionalnim nivoima. Dakle, od utvrđivanja istine, reparacije žrtvama, reforme pravosuđa i – samih suđenja.
I to je taj put tranzicione pravde, jasno definisan, zamagljen devetogodišnjim, regionalnim, hodom po mukama. Gospodin Mirel s pravom provocira težnju velikog postotka građana „Zapadnog Balkana“ koji želi da živi kao sav normalan svet.
Realizacija visoko postavljenog državnog cilja da „Mladić ode u Hag, a Srbija u Evropu“ neće pomeriti ništa u našim glavama dok ne odgovorimo, kao ljudi, na još jedno u nizu ključnih pitanja: ko je ubio Narcisu Selihović? Šestomesečnu bebu pronađenu među telima 33 civila, likvidiranih u (dalekom?) Bratuncu 1992. godine. Ko je to uradio, u ime kog naroda, po čijem naređenju? Možda to nema nikakve veze sa Srbijom, ali je ubijena beba opomena svima, da istraže, da procesuiraju, da kazne. Da kažu istinu, i ništa više. Bilo je beba na spiskovima žrtava čija su se imena čula u sudnici „Specijalnog suda“, i pre toga, u Palati pravde. Koliko je beba u masovnim grobnicama, ko zna od čije ruke stradalih?
Negde polovinom avgusta, Jozef Šojngraber, jedan od poslednjih Hitlerovih oficira, osuđen je u Minhenu na doživotnu robiju. Šojngraber je u svojoj završnoj reči rekao nešto što se može nazvati opštim mestom svih (naših) ratnih zločina: „Služio sam otadžbini, a evo, završio sam na optuženičkoj klupi“. Državni tužilac tvrdio je da je Jozef Šojngraber učestvovao u brutalnoj likvidaciji 14 italijanskih civila.
Utvrđeno je, još ne sudski, da su mnogi izveštaji, komentari i vesti devedestih, nastali iz potrebe „LAGANJA ZA DOMOVINU“. Od ubijanja i laganja za državu, u ime naroda, do kazne - u ime naroda, težak je, mučan i bolan put.
I za državu i za nas.
Jasna Šarčević - Janković
|
|
